Прича о нама

Манастир Буково је по устроиству мушки општежитељни манастир, који данас броји десетак братије. Манастир се развија под духовним надзором и старатељством Епископа тимочког Јустина. Црква манастира Буково посвећена је Светом Николи.

Манастир Буково налази се на четвртом километру западно од вароши Неготин у Крајини, а поред самог друма Зајечар-Неготин. Лежи на падини Братујевачке косе, богате водом и бујном вегетацијом. Манастир је положен на узвишици тако да се са његовог дворишта види цела долина Неготина са околним селима. Порекло имена манастира данас се само може нагађати. Једни мисле да је манастир добио име по буковој шуми која окружује манастир. Други кажу, да му име потиче од водене птице „бука“, које је овде било много у времену док још није био исушен неготински рит.

Писани подаци о задужбинару или ктитору манастира Буково не постоје, али живи више легенди и предања о томе. По једном предању, манастир Буково је задужбина српског краља Милутина са краја 13. века, подигнут после победе над бугарским царем Шишманом. По другом предању, ктитор манастира Буково је Свети Никодим Тисмански који је живео у Тимочкој Крајини и изградио много цркава у 15. века. По трећем предању, ктитор манастира Буково је био неко из властеле источне Србије и потиче из 15. века.Осим овога предања, постоји још и то да је основач манастира Свети Никодим тисманаски. Ово је могуће стога што постоје докази да је Свети Никодим живео и делао у тимочкој крајини. До ослобођења од Турака, 1833. године, Буково се у писменим изворима јавља само неколико пута.

Од 1994. године, манастир Буково је по устроиству мушки општежитељни манастир, који данас броји десетак братије. Манастир се развија под духовним надзором и старатељством Епископа тимочког Јустина. Црква манастира Буково посвећена је Светом Николи.

Током своје историје манастир Буково је више пута страдао и обнављан. Кнез Милош је после обнове 1837. године поклонио звона манастиру Буково, а 1839. године су подигнута два конака. Припрата на цркви манастира Буково је дозидана 1877. године. Уочи Другог светског рата, 1940. године, на северној страни изнад улаза у манастир је подигнут звоник квадратне основе, који данас чини саставни део улаза у манастирски комплекс Букова. У оквиру порте манатира Букова налази се извор посвећен животворном источнику – Пресветој Богородици. Бројна исцељења су се догодила од овог Источника. Осим извора посвећеног Пресветој Богородици, односно њеном покрову, у манастиру Буково је и капела у јужном конаку, посвећена светитељки.

Манастирска црква Букова представља једнобродну грађевину са основом у облику крста. Буковска црква је дугачка 18,80 м, широка 8,55 м и висока 6,90 м. Црква манастира Букова је изграђена од тесаног камена, без куполе, са хорским апсидама и касније дозиданом припратом. Стилски се црква манастира Буково убраја у специјалну варијанту моравске архитектонске школе и током свог постојања није битније мењала изглед.

Унутрашњост цркве манастира Буково је живописана. Постоје два слоја фресака у манастиру Буково, од којих је најстарији слој представљен фрескама Светог Арханђела Михајла, фрагментима светих ратника у северној певници и фреском Пресвете Богородице окружене анђелима, на своду цркве. Ове фреске потичу из 1682. године у време Игумана Михаила Дечанца, уз ктиторство кнеза Симеуна из села Трњана. Живопис манастира Буково који данас постоји и који захвата највећу поврсину потиче из 1902. године. Рад је живописца Милисава Марковића из Малог Извора, који се већ доказао осликавши цркву манастира Суводол 1892. године. Марковић је осликао унутрашњост цркве манастира Буково по нацртима Стеве Тодоровића, сликара из Београда и иконописца дела икона у иконостасу зајечарске цркве. Дуборезани и позлаћени иконостас манастира Буково, рађен у Аустрији, потиче са краја 19. века. Иконе је урадио Лазар Крџалић, познати иконописац свог времена, који је урадио и медаљон на припрати манастирске цркве. Део икона на иконистасу буковског манастира живописао је Павле Чортановић, учитељ цртања у Неготинској полугимназији. Иконе из старог иконостаса манастира Буково изложене су у манастирској библиотеци. У манастиру Буково је знаменити српски књижевник Светолик Ранковић написао свој познати роман „Порушени идеали”.

Подрум Пољопривредне школе изграђен је у периоду од 1892. до 1895. године. Сорта црна тамјаника, којом је Буково прослављено и које је овде недостижног квалитета, вредним радом ученика, знањем и марљивошћу запослених стручњака, уз поштовање традиције коју данас брижљиво негују монаси, претаче се у вино недостижног квалитета. Црна тамјаника је специфична стара сорта грожђа, веома ретка у свету и гаји се једино у Србији, Италији и Португалу, због проблема око цветања, али даје јединствено вино, непоновљивог укуса и ароме, са тоновима цвећа, воћа и босиљка. Осим сорте црне тамјанике овде се производе вина розе и бели бургундац и рајнски ризлинг, под заштићеним брандом Филигран. Посетиоцима се нуди разгледање подрума школе и посебно пријатна и занимљива дегустација чувених крајинских вина у манастиру Буково.