За времена Архимандрита Хаџи Рувим Окановића, старешине манастира Буково од 1913. до 1936. године, манастирски пчелињак бива познат као примеран и достојан сваке пажње. Архимандрит Рувим постаје председник пчеларског удружења и даје свој допринос на унапређењу пчеларења целокупног Неготинског краја. Своје искуство дели са сељацима и свима онима који су желели да се науче рационалном пчеларењу и тиме задужује цео свој крај и заслужује сваку похвалу.

Добро семе које је посејао, после вишедеценијског прекида, ниче поново. Лета Господњег 2012. манастир Буково обнавља своје пчеларство. Тачније, јула 2012. године за време управе Архимандрита Илариона, данашњег Епископа тимочког, трудом и залагањем добротвора манастира г. Бобана Тодоровића директора ТИР-а из Бора, са територије општине Бор (село Кривељ) на манастирски посед стижу пчелиња друштва. Кошнице ЛР стандарда бивају лоциране на скоро идеалном станишту манастирске парцеле уз сагласност и стручне консултације искусних пчелара из пчеларског удружења „Хајдук Вељко“ из Неготина, чији труд не заборављамо, јер улажући несебично своју љубав и знање чине да манастирски пчелињак крене у добром смеру гајења пчела.

Манастирско братство настоји да оживи оно што је требало бити већ традиционално монашко послушање у манастиру Буково. У повољном природном окружењу, трудом и залагањем свих људи добре воље, на манастирском поседу поново је подигнут пчелињак. Заштићен са свих страна од јаког ветра, а закриљен углавном багремовом и липовом шумом у близини малог потока, овако смештен пчелињак омогућава пчелама да могу скоро у идеалним условима да обављају свој задатак.

Испред самог пчелињака редовно се сеје медоносна биљна култура Фацелија, чији мед у доброј години бива високог квалитета, а у плану је засад биљних култура које доприносе квантитету и квалитету меда. Овакав географски положај и сама окруженост биљног света на пчелињаку омогућава пчелама готово све да буде „испред носа и на дохват руке“. Стратегија манастира је да пчелињак представља природне сензоре изнад целокупне манастирске економије тако да су средства и лекови којим се пчеле третирају на природној бази.

Мед са манастирског пчелињака углавном је багремов и липов, у комбинацији са Фацелијом и ливадским цвећем. У појединим годинама издваја се багрем, док се дешава да некада иде и као цветни. Редовна лабораторијска контрола обавља се како на меду тако и на судовима са којим се врца мед. Манастир поседује сертификат за продају меда на целој територији Републике Србије, али се продаја углавном обавља у манастирској продавници. Присутни су и нови производи базирани на меду, у виду капи прополиса, мелема, затим, саћа и језграстог воћа у меду.

Са оваквим друштвом пчела манастир крупно корача у хармонију природе свог раскошног предела на самом истоку тимочке Крајине.