Чувеним султановим хатишерифом, издатим 1830. године, Србији је била призната аутономија по питању избора митрополита и епископа, a на основу које је кнез Милош одмах идуће године, повео преговоре са Васељенском патријаршијом, у које је обухватио и питање црквеног положаја Тимочке Крајине. Резултат тих преговора био је издавање синодског Томоса, у августу 1831. године, у коме је предвиђен начин бирања епархијских епископа оних области које се буду евентуално присајединиле Србији.