arhitektura

gore_levo   Храм – Манастирска црква у Букову посвећена је Светом Оцу Николају Чудотворцу. По архитектонским и стилским карактеристикама убраја се у посебну варијанту моравске школе. Основа цркве има издужени облик триконхоса. Припрата није из времена подизања цркве. Призидана је касније и првобитно је имала отворене бочне пролазе који су зазидани крајем деветнаестог века. Црква је подигнута као једнобродна грађевина, засвођена полуобличастим сводом и без куполе, чија се основа састоји од четири просторне јединице: припрате, наоса, солеје и олтарског простора. Бочни, прислоњени певнички трансепти, као и олтарска апсида, са спољашње стране су пентагонални (петострани) а изнутра полукружни. Засвођени су полукалотама. На цркви је наглашена хоризонтална просторна диспозиција коју карактерише пуно зидно платно и над њим полуобличасти свод, који, с осталим елементима, одређују унутрашњи простор храма. Основа цркве, у нивоу данашњег пода постављена је на коти 130 м н.м. У цркву се силази преко два камена степеника. Архитектура манастирске цркве указује на јединство архитектонског и конструктивног решења. Примарни архитектонски елементи грађевинске целине истовремено су и примарни конструктивни елементи. Концепт дефинисања простора представља и конструктивни концепт целине. То јој даје једноставну просторну разуђеност мирних линија. Архитектура цркве у манастиру је, свакако, условљена и избором материјала за грађење. Црква је сазидана скромно, од тесаних камених блокова, фугована, није малтерисана, са некада уским а сада нешто ширим прозорима и грубо профилисаним завршецима зидова. Равне фасадне површине су без икаквог украса. Примећују се само нешто већи блокови – спојнице на местима где је дозидана припрата, као и на местима где су зазидани бочни пролази на припрати. Приметно је такође, нарочито на источној фасади (западну заклања дограђени трем), да је кров издигнут око 0,70 м изнад првобитно изведене зидне конструкције. Ова преправка извршена је средином или у другој половини 19. века после пожара из 1813. године када је изгорео кров. Црква је данас покривена двоводним бакарним кровом, постављеним 1995. године. Тада је извршена и санација јер је зид цркве напукао целом дужином по средини свода, осим на припрати. Постављањем арматуре испод кровне конструкције спречено је даље пуцање свода. Апсиде су испод нивоа кровног венца и покривене у исто време, истим материјалом као кров. Црква нема аутентичну обраду сокли. На западној фасади изнад главног улаза у цркву, налази се плитка ниша у којој је фреска Св. Архангела Михаила. Црква је укопана у земљу. Манастирску цркву у Букову која има триконхосну основу и чији архитектонски тип има сва обележја оних грађевина које се без неке озбиљније међусобне стилске груписаности ослањају у општим цртама на тип моравске школе, можемо сврстати у грађевинe које су настале крајем 15. и у првој половини 16. века. Градитељи Букова су непознати мајстори. dole_desnoЈедино што се може са сигурношћу рећи то је да су за зидање Букова користили материјал из непосредне околине, тј. из села Мокрања и Видровца.
   Године 1998. у цркви је постављен нови под од гранитних плоча.
Храм Светог Оца Николаја Чудотворца није битно мењао изглед кроз векове. Извршене преправке и доградња нису умањиле историјско-уметничку вредност архитектуре, јер се у највећој мери сачувао првобитни облик.
   После Другог светског рата са западне стране, уз цркву, дозидан је трем који храм спаја са кулом – звоником.


   Манастирски комплекс – Порта манастира Буково окружена је са јужне стране потпорним бедемом, са северне стране потпорним бедемом и кулом звоником, са источне стране манастирским гробљем, а са западне зградама манастирске економије и виноградом. Јужни потпорни зид подигнут је 1837. године. У периоду од 1936-39. године подигнут је северни потпорни зид, у исто време када су просторном склопу манастирске цркве придодати трем (колонада) и звоник. Колонада повезује храм са кулом-звоником чија изградња је завршена после Другог Светског рата. Својом величином кула-звоник доминира комплексом, а кроз приземље куле улази се у манастирску порту. Звона на звонику су поклон кнеза Милоша из 1833., игумана Јосифа из 1845. и архимандрита Прокопија из 1893. године.
   Од два конака подигнута 1839. године на темељима из времена настанка манастира остао је само један. Али, ни он није могао да избегне судбину цркве – често је спратни део конака рушен и обнављан. После обнове из 1885. године тек је 1985-86. године поново обновљен. Последња обнова и доградња извршена је 1999. године. Јужно од овог, налазио се други конак са параклисом посвећеним Покрову Пресвете Богородице. Због потпуне оронулости срушен је 2003. године, а на његовом месту подигнут је нови конак са параклисом.
   Манастирско насеље у Букову, грађено истовремено са црквом, није сачувало свој првобитни изглед. Зидано, вероватно, од лошијег и мање трајног материјала, мењано је током протеклих времена и рушено. Данашње манастирске зграде, само по континуитету просторне позиције, припадају некадашњој грађевинској структури просторне целине.